Лечење инфективне мононуклеозе фолк лековима и методама
Инфективна мононуклеоза - је инфекција која се карактерише увећаним лимфним чворовима и прехладом која је узрочни агенс Епстеин-Бар.
Узрок је вирус.Извор инфекције је болесна особа.Главни начин преноса вируса је са пљувачком материјом, из разлога што се ова болест назива "болест љубави".Главни симптоми су: грозница већа од 38 Ц, лимфоаденопатија, упале крајника, проширене јетру и промене на крвним тестовима.Болест углавном погађа децу ране године, њихова болест је лако.Више детаља о симптомима мононуклеозе, погледајте овде.
процесс инфекција почиње орофаринкса, при чему вирус улази у своју слузокожу, онда његова мултипликација дешава да доводи до болести.Особа која је имала инфективну мононуклеозу развија трајни имунитет на њега.
Манифестације појављују се 5-14 дана након инфекције.Период инкубације је од 4 дана до 2 месеца.У већини случајева, заразна мононуклеоза се нагло развија.Температура тела расте, постоји главобоља, слабост, поремећај сна и апетита, бол у мишићима и зглобовима.Један од главних знакова је ангина, која се манифестује болом у грлу и црвенило палатинских крајолика.Осим тога, постоји и повећање лимфних чворова, посебно постериорних.Чворови су отпорни, еластични, густи и безболни, кожа над њима је едематична.3-4 дана се повећава јетра и слезина.
Први симптоми су симптоми интоксикације: изглед летаргија, слабост, губитак апетита, појава бола у мишићима и зглобовима, главобоља, грозница са порастом телесне температуре до 38-40 ° Ц.Затим, када гутају болови у грлу, постоји повећање латералних и постериорних лимфних чворова грлића материце.Код неких пацијената, јавља оштећење јетре, што се клинички манифестује појављивање осећања тежине у десном хипохондријуму, тамно урина;велики број пацијената има увећану слезину, палпација је обележена порастом јетре 2 - 3 цм испод ивице десног костног лука.У просеку, болест траје око 1-2 недеље, онда пацијент почиње да се постепено опоравља.
Епстеин-Барр вирус - вирус из херпес групе има афинитет за Б-лимфоцитима дугих опстаје у ћелији домаћину у облику латентне инфекције.Широко је дистрибуиран широм свијета.По структури и величини вирус Епстеин-Барр се не разликује од других херпесвируса, али се значајно разликује од њих у антигенским својствима.Вирус има мембрану Ар( МА - мембране антиген), нуклеарна Ар( ЕБНА - ЕП, Теин-Барри, нуклеинска антиген) и Ар вирусног капсид( ВЦА - Виру, цап, ид антиген).
Инфекција се јавља када се вирус преноси пљувачом.Епстеин-Барр вирус када се прогутају инфицира фаринкса епител, изазивајући запаљење и грозницу - типични клинички знаци почело Инфективна мононуклеоза.Строго лимфотропични вирус, улазак ц3а рецептор ћелијску мембрану Б лимфоцита индукује пролиферацију поликлонском Б-лимфоцита уз одговарајуће повећање крајника, системски лимфаденопатијом и спленомегалијом.Б-лимфоцити се претварају( стичу способност да бесконачне поделе), а у одсуству адекватног целуларног имуног одговора, овај процес може да еволуира очигледно малигни( нпр Кс-везан лимфопролиферативни синдром).Ако ћелијски фактори имуности контролишу репликацију вируса Епс-Таин-Барр у телу, клинички симптоми инфективне мононуклеозе постепено нестају.
Као други вируси херпеса, Епстеин-Барр вирус може даље постоје у латентном инфекције( његов ДНК садржане у језгра мале количине Б-лимфоцита).Еписодична асимптоматска реактивација инфекције је уобичајена, око 20% здравих младих људи изолује Епстеин-Барр вирус са пљувачком.Код особа са оштећеним ћелијског имунитета( нпр АИДС, атаксија-телангиектазија, код прималаца трансплантације) могу развити јасну реактивну инфекцију длакава леукоплакија, интерстицијални пнеумонитис, или у облику моноклонског Б-ћелијски лимфом.Са вирусом Епстеин-Барр, повезана је етиологија карцинома назофарингеала и Буркитовог лимфома.
Једна од манифестација инфективног мононуцлеосис - наступ у атипичним лимфоцита периферне крви( до 10% од укупног броја лимфоцита).Атипични лимфоцити се налазе у крви од почетка периода клиничких манифестација инфекције.Њихова концентрација у крви достиже врхунац пред крај 2. или почетком треће недеље и може се држати на нивоу од 1,5-2 месеци, потпуни нестанак обично се дешава са почетком 4. мјесеца почетка.Присуство атипичних лимфоцита - релативно неосетљив знакова инфекције изазване вирусом Епстеин-Барр, али има укупну специфичност од око 95%.
Пролиферација поликлонском Б-лимфоцита у инфекције изазване Епстеин-Барр вирус, ствара велики избор аутоантитела у пацијента, као што је ИгМ-анти-и( хладном аглутинин), реуматоидни фактор, антинуклеарна антитела.Већина необичних Игова који се јављају у инфективној мононуклеози назива се хетерофилични АТ Паул-Буннел.Ова антитела припадају класи ИгМ, имају афинитет за јањетине и коњским црвених крвних ћелија, нису усмерени на било Аи Епстеин-Барр вирус.Хетеропхилиц антитела - Рандом производи Б-лимфоидног пролиферације( узрокована вирусом Епстеин-Барр), оне се појављују у првој недељи инфективног мононуклеозу и постепено нестају током опоравка, оне обично нису детектовани у 3-6 месеци.
Како иницијалне акутне фаза инфекције постаје латентна у свим ћелијама у великој количини постоје гени са Епстеин-Барр вирус( јединствена Ар) и нуклеарну Ар ослобађа у околину.Као одговор на Аг, синтетишу се специфични АТ-вредни маркери стадијума болести.Убрзо након инфекције Б лимфоцити открије рано Аг( рани антиген - ЕА) - протеин неопходан за репликацију вируса Епстеин-Барр вирус( не структурна компонента вируса).До ране Ар у пацијентовом телу синтетизовани су АТ класе ИгМ и ИгГ.Заједно са комплетном вирион вирусом Епстеин-Барр вирусног капиду појавити Ар( ВЦА) и Ар мембрану( МА).Би се инфекција смирила мали проценат инфициране вирусом Епстеин-Барр вирус у лимфоцитима имуног избегава деградацију и одржава вирусни геном у латентном облику.Нуклеарна Аг( ЕБНА) вируса Епстеин-Барр одговорна је за његово дуплирање и опстанак.
Дијагноза болести се заснива на анализи типичних симптома и детектује у крви мононуклеарних ћелија.
Лабораторијски тестови омогућавају нам да идентификујемо АТ-ове различитим Аг.
Препоручује се да се посматра полупрзна исхрана и нежна исхрана.Неопходно је гаргле са дезинфекционим растворима.Витамини, антипиретици, десензибилизатори, антивирусни и антибактеријски агенси су такође прописани.
за испирање уста и грла користе децоцтионс од невена, камилице, жалфије.
Обавезно: 1 тбсп.кашика пасјаковина кора, трава смиље, Срценица биље, трава кантариона, зова цветови, 750 мл воде.
Начин припреме.
3 тбсп.Споон мешавину са водом, кувати на ниску топлоту 5 минута.
Како користити.
Узмите 3/4 чаше у топлој форми 20 минута пре јела.
Обавезно:
за 4 тбсп.кашике купина одлази плавкасто, Линден цвећа сердтселистнои, трава улигиносе, листови боровнице бора, црне рибизле лишће, 5 ст.кашике плодова глога, плодови обичног брашна, лишће безрастог стратифицираног, 2 тбсп.кашике врбе, семена овса, 500 мл воде.
Начин припреме.
Састојци су мешани, 2-4 тбсп.Споон мешавину с улијевањем кључања, инсистирати на 1 сат, напрезати, додати лимун сок и мед по укусу.
Како користити.
Узмите у топлој форми за 1/4 чаше 8-10 пута дневно.
уклонити симптоме тровања се користе сок од бруснице, и креча чај и јаку црну слатку чај са лимуном.
1 тбсп.кашика посуђених цвијећа цвијета сипати 1 чашу вреле воде, инсистирати на 25 минута, а затим напрезати.Узмите 2 кашике.кашике 5-6 пута дневно.
Обавезно:
за 2 тбсп.кашика Мелилотус оффициналис, невен цвеће, биље камилица, врба лишће, трава улигиносе, 3 Арт.кашице безе листова, бубрези шкотског бора, листови црне рибизле, листови планинских арница, 1 литар воде.
Начин припреме.
Састојци за мешање, затим 5 тбсп.Споон мешавину са кључањем воде.Инсистирајте 20 минута, сипајте инфузију, стисните добијене сировине и завијте их у газу у облику коверте.
Како користити.
Прибавите коверту која се наноси на подмендибуларном простору, ставите на њега тепих и пешкир.Трајање поступка је 15-25 минута, за курс од 8-10 процедура, који се изводе сваког другог дана.
У року од 1,5-2 месеца од појаве болести, не вежбајте како бисте спречили могућност руптуре слезине.
Прогноза током терапије је повољна у времену.
Не постоји специфична профилакса за .